У оквиру манифестације “Дани Лајковца”, у организацији Културног центра “Хаџи Рувим” и Библиотеке “Радован Бели Марковић”, у Лајковцу је одржано вече разговора са Милошем Јевтићем и изложба књига овог угледног новинара и публицисте о српским уметницима.

Увек спреман да исприча нешто ново из своје богате колекције прича и сећања, Милош Јевтић је Лајковчанима приближио уметничке светове најзначајнијих уметника са којима је сарађивао, док су о Милошу и његовој Колекцији “Одговори” надахнуто говорили Милутин Ранковић, Ново Томић и Дарен Миливојевић.

РазговорИ са Милошем Јевтићем и изложба књига о српским уметницима одржани су у Галерији Културног центра “Хаџи Рувим”, па се у име домаћина и организатора присутнима у свом препознатљивом маниру бираним речима обратио директор Културног центра Милутин Ранковић.

“Већ одав­но је уоче­но да ни­је­дан бу­ду­ћи, иоле озбиљ­ни­ји про­у­ча­ва­лац дру­ге по­ло­ви­не XX ве­ка у Ср­ба не­ће мо­ћи да као не­за­о­би­ла­зни из­вор ми­мо­и­ђе ко­лек­ци­ју Од­го­во­ри Ми­ло­ша Јев­ти­ћа, у ко­јој су об­ја­вље­ни раз­го­во­ри овог углед­ног но­ви­на­ра с нај­знај­чај­ни­јим умет­ни­ци­ма и на­уч­ни­ци­ма ко­ји су сво­јим де­ло­ва­њем обе­ле­жи­ли дру­гу по­ло­ви­ну XX ве­ка”, подсетио је између осталог Милутин Ранковић.  

Ново Томић (1947), новинар, професор, књижевник и издавач, са импозантном биографијом, који је студије југословенске и светске књижевности завршио у Београду, а магистарске студије у Београду и Греноблу (Француска) где је седам година предавао српски језик,а највећи део своје каријере радио као новинар и уредник културне рубрике „Вечерњих новости“, који је и сам приредио неколико књига, а чланке, есеје и путописе повремено објављује у књижевној периодици и у Каталогу Народне библиотеке Србије до сада има педесет пет библиографских јединица, био је респектабилан гост за вече разговора са Милошем Јевтићем.

Колекција „Одговори“ представља наше угледне ствараоце у науци и уметности. Ново Томић је нагласио да је Милош Јевтић овјавио близу 230 књига Одговори, у којима је по грубој рачуници и процени поставио око 30 000 питања.

Посебно инспиративно, зналачки и надахнуто о Милошу Јевтићу говорио је у име организатора и домаћина мр Дарен Миливојевић из Библиотеке “Радован Бели Марковић”: 

“Знаменита Колекција Одговори још знаменитијег Милоша Јевтића, трагаоца за одговорима, који се у својој деветој деценији подмлађује новим књигама разговора, марљиво настојећи да дизгине, овог чудесно-обимног и јединственог опуса, не попусти и не препусти случају, који за њега никада не бејаше случај комедијант, као код његовог великог имењака Црњаноског.

            Ако би се којим случајем међу људима осентаним културом који разабирају да су ћирилица и латиница два писма, и да на крају реченице мећу тачку, а не смејли, нашао којим случајем, Боже ме саклони, неко да за Милоша није чуо или се, макар и случајно, спотакао на једну од његових многобројних књига, што у библиотеци, што у књижари, том би требало дати посебно признање, и цео стубац са сликом у прокаженој рубрици Веровали или не, као опомена млађима какви никако не треба да буду, а свакако га и на тешке муке врнути, као на пример да при блажој казни једну, а при тежој две књиге прочита, не би ли се како опаметио и правом путу вратио.

            Мало ко се међу нама, такозваним ученим људима, може похвалити да је прочитао двеста двадесет седам књига, још мање је оних који су од дубокоумног рада на састављању списка намирница дошли до написане књиге, с тим што се за ово прво не може рећи да је настало у уметничком заносу, утолико је већи, важнији и великог признања достојан тешко сагледив труд једног човека који је објавио толико много или мало књига, у зависности како неки на то гледају. Што би Душан Ковачевић рекао: „Урадио сам више него што сам очекивао, а мање него што сам могао.“ Да ли је тако и у Милошевом случају, рећи ће нам он сам.

            Милош Јевтић, оставио је велики и неизбрисив траг у Радио Београду, као аутор и водитељ на далеко чувене емисије „Гост Другог програма“, у којој је водио близу 800 разговора са највиђенијим представницима културе, науке и уметности негдашње Југославије. Та емисија изнедрила је Колекцију „Одговори“, која се, како рекох, изнова подмлађује новим књигама.

            Ове године Милош слави велики и важан јубилеј, 50 година како је узео микрофон у руке и кренуо са емисијом која ће променити не само његов живот, већ и целокупну културну атмосферу једног времена, мењајући на крају и устаљене форме жанровског одређења новинарског разговора.

            Нема библиотеке у Србији која нема Милошеву књигу, а проверено и поуздано знамо да се његове књиге налазе расуте свуда по свету, измеђуосталог и у Конгресној библиотеци у Вашингтону. Навешћемо списак уметника са којима је писао и разговарао, уз напомену да је ово само мањи део уметника од оних који су прошли кроз Радио Београд и били гости његове емисије. Они су: Стојан Ћелић, Милић од Мачве, Љубица Сокић, Петар Младеновић, Мића Поповић, Александар Луковић, Цветко Лаиновић, Ото Лого, Бранка Ђорђевић, Драган Мојовић, Зоран Стошић Врањски, Здравко Мандић, Момчило Крковић, Властимир Николић, Бранко Радуловић, Милорад Ћоровић, Бошко Карановић, Владимир Розић, Љубодраг Јанковић Јале, Марија Јанчић, Станислав Живковић, Дринка Радовановић,

Божидар Продановић, Павле Васић, Драган Стојков, Милан Милетић, Александар Ђурић, Ђоорђе Лобачев, Слободан Гане Милосављевић, Мирослав Анђелковић, Радован Крагуљ и Ратко Вулановић.

            Тражећи заједничке одлике Милошевих вешто смишљених питања којима је водио разговоре, нашао сам да им је заједничко настојање да се дијалогу да дубина и ширина по мери саговорниковог духа. Настојећи да изађе из оквира и да своја питања удаљи од стереотипа, Милош је знатижељу крепио богатством духовног садржаја који је са саговорником уносио у дијалог, пуштајући да га нове и друкчије струје понесу на пучину стваралачког заноса.

            Како књиге нису само свежњеви ишаране артије, већ речима ословљен запис душе, Милош је постигао да у књиге пренесе многе животе, правећи тако личне светове, дајући им имена и облик, који из књига као са звезданог неба траже наш поглед и чезну да се загледамо у њих.

               Милош је давно омеђио просторе свог стваралаштва. У њих је пуштао само одабране, не бивајући колебљива духа на ласкаве понуде и молећива хтења појединаца. Остајући доследан својим високим начелима, није посрнуо до данас, а сигуран сам да неће ни сутра. Који су нови видици којима стреми, рећи ће нам он сам, а уз његову вредноћу и посвећеност, биће још књига којима ће подмладити своју колекцију, а и себе.

               И на крају, ако краја уопште има, трудећи се да искористим своје лично познанство са Милошем рекао бих да се о њега можете огрешити, пишући Јефтић, уместо да напишете Јевтић, можете и да га не поздравите на улици, или да искористите његово пријатељство за своје ситне интересе, али једно не можете, не можете пренебрегнути његов велики значај и несагледиво важан доппринос српској културној традицији, али и још важније познање да је реч о добром човеку.”

Врело јулско вече организатори су освежили једним сјајним програмом, којиће учесницима и посетиоцима остати забележено у сећању.