Изложба скулптура и рељефа Милутина Ранковића под називом „Свето дрво колубарско” отворена је у четвртак увече у новој Градској галерији у Ваљеву, на Тргу Живојина Мишића. Уметник је за ову прилику припремио избор из стваралаштва дужег од четири деценије, а изложбу су организовали Међуопштински историјски архив Ваљево и Народни музеј Ваљево.
Изложба је отворена звуцима фруле Биљане Пауновић из Лајковца, једне од ретких активних фрулашица, а затим обраћањем директорке Међуопштинског историјског архива Ваљево Бојане Савчић, која је била иницијатор изложбе:
– У настојању за постизањем сагласности унутрашњег и спољашњег, Милутин је стекао дар оживљавања. Дрво је васкрсавао длетом, порађавши ликове који су одувек били ту и чекали тренутак да буду изнедрени, а онда им једавао вечни живот. Вечерас смо сведоци васкрсења и вечног живота, уметничком руком Милутина Ранковића изнедреног. Ако је лепота у оку посматрача, а око огледало душе, гледајмо душом, само тако ћемо моћи да видимо суштину дела које је пред нама – поручила је Бојана Савчић.
Директорка Народног музеја Јелена Николић Лекић подсетила је присутне да је 2008. године, у Галерији „34“ у Тешњару у организацији тадашњег Омладинског центра отворена изложба „Милутин и пријатељи Ваљеву”, и да је сада, 16 година касније, овај изузетни вајар и уметник, који је имао више од 250 изложби у земљи и иностранству, поново пред Ваљевцима.
Историчарка уметности Андреа Сокић указала је на оно што су о Милутиновом раду говорили историчари уметности, ликовни критичари, уметници, управници културних установа и други. Подсетила је на неке од успеха и занимљивих детаља из Милутинове биографије, као што је учешће у изложби „Рад – мир – слобода” која је осамдесетих прешла границе Југославије и стигла на свих пет континената, излагања у Музеју примењене уметности на највећој изложби савремене српске православне уметности деведесетих година прошлог века, где је Милутинов резбарени крст одабран међу 300 излагача и 1.500 радова и дариван патријарху Павлу, који је отворио ту изложбу. Затим на израду скулптуре „Мерење динара” са ликом гувернера Драгослава Аврамовића, што га доводи у жижу интересовања, све до учешћа на бројним манифестацијама у Паризу, Москви и другим светским градовима.
– Ми нисмо данас могли сакупити Милутинове скулптуре у дрвету и камену расуте по свету нити оне монументална које су у јавном простору од Братиславе, преко Мачве, Поморавља, па до Белог Повлена, али скулптуре галеријског формата изложене данас и овде потичу из различитог су периода његовог стваралаштва и то ову изложбу чини ретроспективном – рекла је Андреа Сокић.
Уметник се публици обратио здравицама, које казује већ годинама. На мотиве и уметнички правац његових дела усмерила га је почетком деведесетих историчарка уметности Катарина Јовановић, која га је подстакла да ради оно што најбоље познаје – мотиве из свог краја, колубарске, ваљевске.
– Из овог краја потичу витезови, уметници и свеци, и код мене се ове теме прожимају кроз нека три стила које сам ја довео у један свој, експресионистички–импресионистички, нешто мало украдено од народног и оно што је канонски, црквена уметност од Византије и средњевековне српске уметности. Између мене и дрвета постоји борба и велико поштовање. Када је осетим да негде постоји чвор, пример је скулптура Амфилохија Радовића, где му је Колубара извајала браду, ја сам само открио лик у њему. Са моје стране постоји велико поштовање према материјалу и мислим да је и то је једна од мојих специфичности. Када пређем границу, да ли је то у Русији или Француској, кажу да ми се са километар види са којих простора долазим. Није случајно дат назив изложби „Свето дрво колубарско”. Сачуваност природе и поштовање старих постулата у уметности, то делује на људе. Ове здравице које сте чули су у дијалекту ваљевског краја и то је тешко превести, а скулптуру не морате да преводите ни у Африци, Азији, Европи, међу муслиманима, католицима… Те норме и та жеља да не нестане она уметност која у себи носи форму, та заједничка жеља међу људима се збрала!
Изложба у ваљевској Градској галерији биће доступна посетиоцима до 1. августа.
