У Галерији лајковачког Културног центра “Хаџи Рувим” отворена је изложба слика под називом “Слике свакодневнице” магистра Весне Каракаш, признате академске сликарке, чланице УЛУПУДС-а. Весна Каракаш је одлично позната лајковачкој галеријској публици, а њена сарадња са директором овдашњег Културног центра Милутином Ранковићем је вишедеценијска, што су обоје нагласили на отварању изложбе. Изложба ће бити отворена до 8. маја.
Историчар уметности Александра Танић је на отварању изложбе представила стваралаштво Весне Каракаш.
– Сликарство Весне Каракаш манифестује се непосредним индивидуалним доживљавањем свакодневице. Истанчаним осећањем за усаглашавање ритмова у човеку и природи, Весна своје мотиве лишава нарације, фокусирајући се више на расположење и атмосферу коју гради чисто сликарским средствима. Захваљујући томе, у прозрачној атмосфери њених акварела, могу се изнова откривати најразличитије нијансе осећања. Главни мотиви кроз које гради своју ликовну синтаксу јесу пејзаж и мртва природа. Уметница слика са радошћу и једном спонтаном потребом за успостављањем интимног и недосредног контакта са природом, са животом. Благи контрасти тонова допуњују се у простору и на површинама, упућујући на сензибилност саме уметничке природе, на искреност и ненаметљивост у приказивању односа боја, светлости и сенке. Присутно је осећање за ритам линија које нас понекад у својој динамици свесно одвлачи од видљиве стварности природе и приближава апстрактном сликарству. Међутим, Веснини акварели ипак остају снажно ослоњени на препознатљивост објекта и елемената материјалног света, и најдаље где бисмо ово сликарство могли означити као апстрактно, збива се у домену асоцијативне апстракције. Када су у питању градски пејзажи, Весна тежи дефинисању простора полазећи од искуственог и чулног, поштујући перспективу и затварајући облике у оквиру једне сцене, али исто тако кроз атмосферу коју гради својственим сазвучјима и односима боја, уметница посматрача уводи у суштину која се крије иза свега што посматрамо. Та суштина тиче се интуитивног разумевања света реалности који нас окружује, а путем садржаја и форме, одабира мотива и начина прилаза самом мотиву, Весна нам саопштава сопствено схватање лепоте и смисла уметности.
Мр Весна Каракаш дипломирала је 1977. године на Факултету примењених уметности, на сликарском одсеку. Чланица је УЛУПУДС-а од 1994. године. Имала је 42 самосталне изложбе и преко 500 групних. Учествовала је на бројним изложбама и ликовним колонијама у земљи и иностранству. Учесница је Симпозијума за мир у Сусу, у Тунису, 2020. Године, а њен мозаик се налази у Министарству за културно наслеђе у Тунису. Од оснивања је члан удружења „Византија“, са којим је у оквиру „Српског културног колажа“ одржала предавање о иконама у храму Светог Саве у Паризу 2014. године, јавни час-радионицу мозаика малог формата у истом храму 2015. године, јавни час акварела у цркви Свете Петке у Паризу 2016. године. Била је председница мултимедијалног удружења СУОР од 2015. до 2020. године, у оквиру којег је организовала бројне међународне изложбе. Добитница је многих значајних награда. Магистар је уметности и истакнута уметница УЛУПУДС-а од 2009. године.
