У Галерији лајковачког Културног центра “Хаџи Рувим”, отворена је изложба слика академског уметника Николе Пешића, у оквиру које је и јавности презентована ауторова слика “Космологија”, откупљена на конкурсу Министарства културе и информисања за осавремењивање колекције Културног центра у Лајковцу. Изложбена поставка слика Николе Пешича у лајковачкој галерији биће доступна јавности до 5. августа. Изложба је сјајна и препоручујемо је вашој пажњи.
Посебно је лепо што је Никола Пешић “наше горе лист” и што је његова 11. самостална изложба уприличена у оквиру програма Културног центра баш за “Дане Лајковца”. Аутор који има корене из овог краја, однедавно је настањен у Марковој Цркви, што значи да ће убудуће бити присутан у културном животу Лајковца, има врло импозантну биографију.Никола Пешић је рођен у Београду, 17. маја 1973. године. Српски је вајар, сликар и независни истраживач укључен у академску област Студије западног езотеризма. На Факултету ликовних уметности у Београду прво је дипломирао на одсеку сликарство 1998. године у класи Милице Стевановић, а потом магистрирао вајарство 2002. године у класи Мрђана Бајића. Завршио је и постдипломске студије вајарства 2002. године на Државној академији ликовних уметности у Штутгарту у класи Михе Улмана. Докторирао је 2016. године на Филолошком факултету у Београду са интердисциплинарном тезом из области историје уметности и студија западног езотеризма под називом „Окултура у поетици Марине Абрамовић“. Аутор је текста биографије Марине Абрамовић на сајту пројекта Универзитета Вирџинија Комонвелт “World Religions and Spiritualities Project”. Године 2017. објавио је студију “Окултно у уметности Марине Абрамовић“. Ликовној публици први пут се представио 20. октобра 1997. године, и од тада је присутан на бројним ликовним догађањима у Србији и иностранству. Његови радови, за које је и награђиван, налазе се у неколико колекција широм Србије. До сада је имао 10 самосталних изложби.
Приликом отварања изложбе присутне је у име организатора пригодном беседом поздравила директорка Снежана Шкорић, изразивши велико задовољство реализацијом управо ове изложбе и захвалност што је колекција Културног центра богатија за једну Пешићеву слику, најављујући дугорочнију сарадњу са вансеријским уметником, који је постао и наш суграђанин.
Александра Танић, историчар уметности је приликом отварања изложбе надахнуто и исцрпно говорила о стваралаштву Николе Пешића:
“Изложба слика Николе Пешића у галерији Културног центра „Хаџи Рувим“, повод је и да се јавности званично представи његова слика под називом „Космологија“, откупљена на конкурсу Министарства културе и информисања за осавремењивање колекције Културног центра у Лајковцу. На овај начин показујемо тежњу ка превазилажењу локалног значаја збирке и унапређивању њеног будућег живота у оквиру ширег схватања и разумевања идеја савременог визуелног израза.

Сликарство Николе Пешића у најширем смислу можемо назвати апстрактним, оним које настаје са оне стране видљивог и представљачког. Заинтересован са сфере духовног у уметности, надовезујући се на спиритуалност европске апстрактне уметности, Пешић гради сопствени ликовно-језички систем делимично инспирисан теоријским разматрањима руског сликара Василија Кандинског који је веровао да уметност служи пре свега за изражавање унурашњег духовног стања. Свест о томе да ликовни елементи могу сасвим заменити предмет и да сликарство као медиј има сопствену аутономију и законитости које више нису у служби пуког подражавања реалности, изменила је начин на који се савремена уметност опходи према предмету и појму појавности. Одбацивањем принципа приказивања материјалне егзистенције и традиционалних миметичких образаца створених у циљу имитирања видљивог света реалности који нас окружује, Пешић формира облике који преко чула вида директно комуницирају са психом, често не подлежући једноставним терминолошким одређењима њихове естетичке суштине. Међутим, овде примећујемо један асоцијативан и рекло би се, симболички карактер Пешићеве апстракције, где она још увек остаје на трагу елементарне препознатљивости облика, који ипак за нас не значи оно што мислимо да видимо. Он у композицијама попут Космологије, твори утисак бестежинског стања у ком се хармонично преплићу геометријски облици и површине, сугеришући одређен ритам и кретање, постижући неку врсту медитативног дејства и урањања у „целину свега постојећег“. Узевши у обзир да је Пешићева каријера дуго била усмерена на вајарство као посебан вид ликовног стваралаштва, на његовим сликама запажамо један скулпторски потенцијал. Облике које видимо можемо без двоумљења назвати објектима јер су они прецизно извајани како би пружили посматрачу привид тродимензионалности. Стилизовани, глатки, исполирани објекти, са сјајем и привлачношћу која их у одређеном смислу може фетишизовати, поседују изузетан магијски вибрантан потенцијал који има за циљ да нас путем објеката-медијума преведе са оне стране представљеног. На овај начин, поред алегоријског карактера Пешићевог стваралаштва, где се приказаним жели рећи заправо нешто друго, његов рад остаје у домену информативног, а не чисто формативног. Уколико би се морао установити заједнички именитељ овим сликама, свакако би то била потрага за начином изражавања духовности, унутарњег стања духа, далеко од сликарских конвенција које би спутавале индивидуалан процес установљавања одговарајуће материје која објашњава свет на други, ирационалан начин.”
Слике Николе Пешића никога нису оставиле равнодушним. Лајковачка галеријска публика овом изложбом има прави уметнички доживљај, а ова изложбена поставка је вероватно једна од најјачих реализованих у Лајковцу.