У у галерији КЦ „Хаџи Рувим“ у Лајковцу у петак је отворена изложба под називом „Далеки свет у малом граду“. Организатори су Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила из Београда и Ликовни клуб „Арт“ Културног центра. Центар је организација која пружа правну помоћ од почетка азилног система у Србији, али и психолошку подршку, спроводи културне, креативне, хигијенске и друге радионице са тражиоцима азила.

Изложба је организована уз свесрдну подршку Културног центра и Општине Лајковац, као и центара за азил, Комесаријата за избеглице, Црвеног крста и свих људи који су учествовали у радионицама, а долазе из различитих земаља, од Етиопије до Авганистана.У име Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила из Београда обратио се Радош Ђуровић, координатор центра:

– Решили смо да организујемо овакву изложбу, имајући пре свега у виду њен значај за локалну средину, за упознавање једних са другима: грађана локалне средине са феноменом миграција и културом тражилаца азила, али и упознавање тражилаца азила са локалним обичајима и културом. Решили смо да то прво урадимо у Лајковцу имајући у виду карактер и позитивну природу грађана овог краја, њихову добродошлицу азилантима. Подсетио бих да овде није било проблема откада су људи дошли у азил, и за сада све речи хвале за грађане Лајковца. Циљ изложбе је да разбијемо предрасуде уколико постоје, да се људи информишу о овом феномену и да скренемо пажњу на њега. Верујемо да људи који су у транзиту (јер ретко ко ће остати овде) морају да се упознају са локалним обичајима и средином, а они то и чине: неки су већ научили српски језик, неки су се и крстили, а неки ће покушати и да овде упишу децу у основну школу.

Аутор изложбе педагог Јована Нинчић, која је водила радионице са азилантима заједно са психологом Аном Јовановић рекла је:

– Радови су настали током радионица са женама и децом мигрантима. Први део је уводни и фотографијама дочарава лепе успомене из Ирана и Авганистана, други део су фотографије које представљају услове у којима су азиланти док не стигну до прихватних центара, док су радови из радионица приказани кроз фотографије и предмете. Ово нису предмети од високе уметничке вредности, а нама то и није био циљ, важнији нам је процес у којем су настајали и да се они преко тога представе локалној заједници. Цртежи на столовима одражавају тренутна емотивна стања полазника, везана за различите страхове: жене као најчешћи проблем наводе како да породицу одрже на окупу, ту су и фотографије са фигурицама талибана и полицајаца које смо сликали, а касније су уништене јер је то био начин да се жене и деца суоче са својим страховима.

Приказана су и два кратка филма снимљена у Србији, од којих је један приказан у Уједињеним нацијама и одсликава проблеме деце миграната. На лицу места жене из Сомалије заинтересованим посетиоцима цртале су каном по рукама, што је традиционална техника у тој земљи и Авганистану. За две недеље изложба ће бити организована у Београду, а затим у Бањи Ковиљачи и Лозници.

{gallery}2012_10_26{/gallery}