Радован Бели Марковић рођен је 10. октобра 1947. године у селу Ћелије, општина Лајковац. Пише кратке приче, новеле, приповетке и романе. Објављује од 1969. године. Члан је Удружења књижевника Србије од 1976. године и Српског књижевног друштва од 2000. године, у статусу истакнутог уметника од 2009. године. Радован Бели Марковић је стални члан-сарадник Матице Српске и члан Српског ПЕН центра. Живи и пише у Лајковцу, где га кратко и јасно, следствено малим варошима, уз дужно поштовање, зову – Књижевник.

Књиге приповедака
Црни колач – 1983; Швапска коса – 1989; Године расплета – 1992; Живчана јапија – 1994, 2003 (коначна верзија); Старе приче – 1996; Сетембрини у Колубари – 1996, 1997; Мале приче – 1999, 2000; Аша – 2007; Ћорава страна (изабране и нове приче) – 2007; Приче – 2010; О свему ће причати Гаврило – 2011.

Романи
Паликућа и Тереза милости пуна – 1976, 1992 и 1996 (коначна верзија у склопу Старих прича); Лајковачка пруга – 1997, 1998, 2001, 2004, 2008; Лимунација у Ћелијама – 2000, 2005, 2008; Последња ружа Колубаре – 2001, 2002, 2003, 2008; Кнез Мишкин у Белом Ваљеву – 2002, 2003; Девет белих облака – 2003 (прво издање „Филип Вишњић“, коначна верзија „Народна књига“); Оркестар на педале – 2004, 2009 – «Евро ђунти“, друго углађено издање; Кавалери Старог премера – 2006, 2011; Колубарска трилогија (Лајковачка пруга/Лимунација у Ћелијама/Последња ружа Колубаре), «Библиотека великих романа», «Просвета» Београд, 2008; Госпођа Олга – 2010.

Награде и признања
За Швапску косу добио је награду Културно-просветне заједнице Ваљева, «Андрићеву награду» за књигу прича Сетембрини у Колубари, за Мале приче награде „Бора Станковић“ и „Библиос“, за Лајковачку пругу Нолитову награду и Награду „Бранко Ћопић“, коју додељује Одбор САНУ, за Лимунацију у Ћелијама награде „Меша Селимовић“ и „Рачанска повеља“, за Последњу ружу Колубаре златну плакету „Жак Конфино“, за Кнеза Мишкина у Белом Ваљеву Плакету ваљевског недељника „Напред“, за Оркестар на педале награду „Стеван Сремац“ и „Вељкову голубицу“ града Сомбора (за животно дело у приповедачком стваралаштву), «Рамонда Сербика» Књижевне колоније Сићево за целокупно дело. Уз ова признања ваља поменути и четири плакете „Хит Либрис» Другог програма РТС-а за најчитанију књигу. Радован Бели Марковић је добитник Вукове награде Културно-проветне заједнице Србије 2011. године за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији.

Антологије, зборници, драматизације
Приповетке Радована Белог Марковића уврштене су у неколико избора и антологија (на српском, немачком, енглеском, украјинском и македонском језику), радиофонски приређиване и више пута емитоване на Другом и Трећем програму Радио Београда (Живчана јапија, драматизација Звонимир Костић, режија Божидар Ђуровић; Црни колач, драматизација и режија Бода Марковић), а о његовој прози – поред одељака у часопису „Међај“ (бр. 40, Ужице, 1997) и током минуле деценије у «Летопису Матице српске» – писано је и у зборнику „Српска савремена проза» (Трстеник, 2003), „Зборнику српске књижевности» (Темишвар, 2005) као и у опсежним тематским блоковима у часописима “Градина“ (Ниш, 2006) и „Књижевност“ (Београд, 2008).

Књиге и научни радови о прози РБМ
Радован Бели Марковић, Стилске и језичке игре (Ваљево, 2005) Витомира Вулетића; Песничко приповедање (Београд, 2006) Стојана Ђорђића, Песничко приповедање II истог аутора (Лајковац, 2012); Белине Белога (Лајковац, 2011) Марина Младенова, као и Зборник радова „Проза Радована Белог Марковића» са научног скупа посвећеног његовом делу, уз селективну библиографију коју је сачинила Бранка Јовић (Ваљево, 2009), уз зборник „Господар гиштова“ (Лајковац, 2011) са научног скупа о делу истог писца одржаног у Лајковцу.

Проза овог аутора је и тема докторских радова на Филолошком факултету и Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Изабрана дела
Поводом 65 рођендана и 40 година књижевног рада, у јесен 2013. појавиће се изабрана дела Белог Марковића у 13 књига, чији издавач ће бити Градска библиотека Лајковац, а финансијер Општина Лајковац. На тај начин мала варош на Колубари одужиће се свом најпознатијем суграђанину.