Традиционална меморијална акција Планинарско-смучарског друштва “Ћира” из Лајковца „Микановим стазама изведена је на Медведнику у недељу 27. октобра, по изузетно лепом времену за ово доба године и са фантастичним одзивом учесника. Одржава се у знак сећања на Милана Јовановића – Микана Швабу, једног од оснивача “Ћире”.
– Захваљујемо учесницима из ПД “Вис” Лазаревац, ПД “Малци” Лазаревац, ЖКП “Љесковац” Прибој, ПСД “Вршачка кула” Вршац, Л.А.С.У Курбла Лазаревац, ПД “Оштра Чука” Сокобања и наравно нашим члановима” рекао је председник ПСД “Ћира” , Владан Јаковљевић.
У акцији је било 74 учесника, а читаву стазу од 11.5 километара, са 500 метара висинске разлике, прешло је 67 учесника.
– Овом акцијом поново је доказано да заједно можемо више и боље. Трудићемо се да наставимо у том правцу. Наш друг Микан био би поносан на нас, на целу организацију, спонтаност. Од Миканове смрти 2018. године меморијална акција је у календару активности “Ћире”. До ове године походили смо Повлен из разних праваца и посећивали спомен плочу коју је поставило планинарско друштво уз помоћ Миканове породице. Плоча се налазила на месту близу врха Малог Повлена, највишег врха планине Повлен ван планинарске стазе, да ником не смета ни физички ни визуелно. Повлен као место постављања изабран је због његове велике љубави према Ваљевским планинама, а посебно Повлену. Пре две године из њима знаних разлога непознате особе су плочу скинуле. Плоча није имала никаква верска и политичка обележја већ само сећања на једног великог човека. Писало је “Милан Јовановић-Микан Шваба 1964-2018. Време пролази, Повлен те памти ПСД Ћира Лајковац “. У неком наредном периоду нешто слично поставићемо на неком другом месту. Иако је плоча скинута, да не кажем украдена, сећања на време проведено са Миканом не могу се тако лако избрисати, “украсти”. Док он обележава и трасира небеске стазе за нас када се једног дана сретнемо тамо горе , ми настављамо тамо где је он стао. Док је Радован Бели Марковић писао о ћелијанству, Микан је “писао” своје лајковачке мемоаре. И на Повлену су нашли своје место . Радован на Кнежевом пољу скулптуру у дрвету а Микан плочу на Малом Повлену – са емоцијама говори Јаковљевић.