Писцу Радовану Белом Марковићу крајем априла уручена је награда „Златна књига Библиотеке Матице српске”. Најстарија српска национална библиотека ову награду додељује поводом свог дана, којим је обележила важан историјски датум за српску културу. Тог дана 1864. године, из Пеште ка Новом Саду, запловио је пароброд „Напредак” којим је бечкеречки трговац Јован Форовић пренео необичан товар – прву јавну научну библиотеку у Срба. На почетку Свечане академије скупу су се обратили епископ бачки Иринеј, Драган Станић, председник Матице српске, и Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије. Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, одржао је Беседу о књизи и библиотеци. У културном програму учествовао је хор Гимназије Јован Јовановић Змај и уметник Небојша Дугалић, док је програм водила Исидора Поповић.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић истакао је да Матица српска и њена библиотека „трају и зраче кроз време великим сјајем”. Радован Бели Марковић је награду добио као угледни српски писац и библиотечки посленик. Примајући награду наш познати суграђанин је, између осталог, рекао:
-Књига је потребна сваком човеку као лек за душу, а награда којом сам узбуђен и почаствован, важна је због саме књиге. Мој осећај је да је самог себе опасно похарао онај човек који не чита књиге… За човека моје доби ово је час када за неко моје књигописаније, бдење и старање о књигама ово високо признање представља врхунац и ја сам веома узбуђен и почаствован због тога што сам сада на најдостојнијем месту наше културе. Матица српска подразумева велико историјско памћење, једну праву кошницу – сабирницу српског народа, а тако и њена Библиотека – рекао је Радован Бели Марковић.
-Ми заправо обележавамо повлашћени датум српске књиге и културе, а од тога каква нам је књига и култура зависи и наше место у свету. Зависи да ли уопште бивамо, да ли се препознајемо у бићу и да ли јесмо. Кључ наше српске куће је књига, али књига је кључ и сваке нормалне европске куће. Није то само утешно, па није то само ни истинито, него и спасоносно – казао је управник Библиотеке МС и књижевник Селимир Радуловић.
О добитнику је говорио академик Миро Вуксановић, председник Жирија за доделу ове награде. Жири за Награду Златна књига Библиотеке Матице српске једногласно је прихватио предлог који су поднели и образложили др Радивоје Микић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и др Марко Недић, секретар Одељења за језик и књижевност Матице српске. Награду чини повеља, округли сто о књижевном делу и библиотечком раду добитника и зборник радова са округлог стола.
Библиотека МС је настала у Пешти 1826. године, са оснивањем Матице српске. За јавност је отворена 14. августа 1838. у Текелијануму – заводу за школовање Срба у Пешти, чији је оснивач био Сава Текелија, Матичин председник. Језгро Библиотеке чиниле су „частице” Летописа, покренутог две године пре оснивања Матице, поклони који су у Текелијанум стизали из Русије и са других страна. Своје личне библиотеке завештали су јој Платон Атанацковић и сам Текелија, а даровали су је и Теодор Павловић, Димитрије Трол, Вук Караџић, Његош, Јован Суботић, Јан Колар… Поседује највећу збирку старих и ретких српских књига. Најстарија књига јесте „Матичин апостол” из 13. века, писан на пергаменту. У њеном поседу је и 17 инкунабула, књига штампаних до краја 15. века, а међу њима је „Октоих првогласник” Ђурђа Црнојевића, најстарија ћириличка јужнословенска штампана књига, отиснута на Цетињу.