Планинарско-смучарско друштво ”Ћира” из Лајковца према календару акција организује традиционалну планинарску акцију „Стазама Колубарске битке“. Акција ће се извести 26. новембра (субота) 2016. године, по следећем плану: 08 сати -Скуп и пријаве учесника у Лајковцу на платоу Железничке станице.
08.30 сати-полазак на стазу;
09-15 сати -пешачка тура на стази: од Лајковца (120 мнв) – налазиште Анине – спомен костурница и манастир Ћелије (139 мнв) – Човка (272 мнв) – споменик Димитрију Туцовић на Врапче брду – Лајковац;
15-16 сати повратак у Лајковац;
16 сати -Свечани ручак уз доделе захвалница и пригодан програм
-следи дружење уз музику уживо и балет најмлађе групе
СТАЗА:
Дужина стазе је 18,5 км и спада у категорију лаких стаза. У манастиру Ћелије биће укратко о историји краја и учешћу наших предака у Првом светском рату. У манастиру ће учесници бити послужени чајем и куваном ракијом.
ПРЕПОРУКЕ:
– Опрема одговарајућа за једнодневну акцију, непромочива обућа и одећа због могуће кише.
– Свечани ручак по завршетку акције је у хотелу „Лајковац“ (цена ручка је 200 дин, пасуљ са кобасицом, салата, хлеб). Цене пића су приступачне (пиће не улази у цену ручка).
– Обавезно понети планинарску и здраствену књижицу. Прибор за ручавање је обезбеђен.
НАПОМЕНА:
Организатор обезбеђује редарску службу на стази, печат акције и пролазних тачака, такође и присуство особља Дома здравља „Лајковац“. Обавезе вођа група су да при доласку предају попуњен формулар са бројем и списком учесника, као и уплате учесника заинтересованих за ручак (због организације ручка). Избор учесника на стази и одговорност за своје чланове сносе вође група.
Пожељно је потврдити учешће до 24.11.2016.г.
ТЕЛЕФОНИ за пријаве и обавештења:
063/253-054; 065/253-0054
“Наши стари, Ваши и наши дедови и прадедови, тражили су само једно од нас – НЕМОЈТЕ НАС ЗАБОРАВИТИ! Стога Вас позивамо да заједно испоштујемо жељу наших предака”,поручују организатори акције.
АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “АНИНЕ” – споменик културе под заштитом државе, налази се у селу Ћелије, на око километар од ушћа реке Љиг у Колубару. Површина налазишта са заштићеном околином износи око 30 хектара, а комплекс је настао крајем трећег и почетком четвртог века нове ере. Откривени налази представљају најбоље очуване остатке руралне архитектуре римског периода на територији западне Србије и једну од највећих вила рустика на том простору. У 2014. години истражено је око 400 квадратних метара резиденционалног и стамбеног блока римске виле рустике, која се иначе простире на око 4000 квадрата и око 2000 квм простора за складиштење пољопривредних производа. Откривени су добро очувани остаци шест просторија, сачувани зидови су висине метар до два, а процењује се да је централни део грађевине имао висину око осам метара. Вила је имала систем за грејање у свим просторијама. Откривен је велики број налаза који сведоче о интензивном економском животу овог места у распону од 300. до 380. године, као и у време српске деспотовине током 15. века. То пољопривредно добро је настало почетком 4. века у доба тетрархије, а нестало у пљачкашком нападу Гота. Вила рустика је једна од највећих подигнутих на удаљености од тадашњих градских центара. По начину градње и остацима може се закључити да је власник био изузетно богат, али скоро спартански скромних прохтева.
СПОМЕН ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА У ЋЕЛИЈАМА- на надморској висини 139м саграђена је 1923-1924. као костурница српских и аустроугарских ратника изгинулих у Коубарској бици 1914., сазидана на зидовима старе средњовековне цркве. Током 14 или почетком 15. века на овом месту подигнут је мањи манастирски комплекс састављен од једнобродне цркве и неколико зграда. Средњовековна црква је била изграђена од притесаног кречњачког камена и квадратних тесаника сиге који су зидани у релативно правилним редовима. У унутрашњости су сачуване мање зоне живописа. На околном простору налазе се остаци манастирског комплекса који су само делимично испитани. Комплекс је подигао властелин који је након смрти и сахрањен у манастирској цркви, његов гроб је девастиран током градње костурнице. Нешто касније, крајем 15. века у наосу је сахрањен још један старији мушкарац, чији је гроб био намерно сакривен испод пода цркве. Верује се да је Гргур Бранковић (Гргур Слепи), син деспота Ђурђа Бранковић. Колубарска битка се одиграла новембра и децембра 1914. године између . Најжешће борбе водене су баш на брдима у Ћелијама-Човци и Врапче-брду. Спомен црква Светог Ђорђа налази се око 500м од Врапчег брда, на надморској висини од 139 м. Црква је саграђена као костурница за око 7.000 палих српских и аустроугарских бораца. Кости су похрањене у крипти испред западног улаза и у наосу.