У сали Градске куће Лајковац, у организацији Културног центра “Хаџи Рувим” одржана је промоција књиге “Кућа сећања и заборава” за коју је угледни књижевник Филип Давид 2014. године добио престижну НИН-ову награду. Присутне је поздравила Сузана Јанковић, директор Културног центра, а затим је Филип Давид говорио о свом последњем роману.
Књига “Кућа сећања и заборава” није прича о холокаусту, како су неки медији пренели, истакао је аутор и нагласио да се она бави истраживањем природе и порекла зла кроз четири приче Јевреја страдалника и њихових породица. У складно компонованом роману срећу се сан и јава, патња и жеља, стварност и могућност, митско и мистично, документ и фикција.

– Ова књига је заправо мој покушај да објасним одакле потиче и да ли се уопште може дефинисати зло. Али не као филозофски, психолошки или социјални проблем него кроз судбине људи који су доживели неке трагичне тренутке у свом животу и који су одрастали у фрустрирајућој позицији, са јаком тензијом. Изгубили су своје родитеље и одрасли у срединама које нису њихове природне средине. Читав њихов живот кренуо је посебним правцем и једнога дана они сазнају да су били одбачени, а одбачени су од својих правих родитеља зато да би преживели. Јер, родитељи који су ишли у логоре знали су да њихова деца не могу тамо да преживе и зато су их давали другим људима да их сачувају, остављали крај пута, избацивали из воза који је ишао, рецимо, према Аушвицу или неком сличном логору – децу од две, три или пет година, коју су волели највише на свету. То је била ужасна трагедија те деце која дуго нису могла схватити зашто су била одбачена и трагедија тих родитеља који су морали то да учине да би их сачували – рекао је, између осталог, Филип Давид.

Филип Давид је рођен 1940.у Крагујевцу. Дипломирао је на Филолошком факултету (Југословенска и светска књижевност) и на Академији за позориште, филм, радио и ТВ (група Драматургија). Дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд и професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду. Један од оснивача „Независних писаца“, удружења основаног 1989. у Сарајеву које је окупљало најзначајније писце из свих делова бивше Југославије, оснивач „Београдског круга“ (1990), удружења независних интелектуалаца, „Форума писаца“ и члан међународне књижевне асоцијације „Група 99“ основане на Међународном сајму књига у Франкфурту.

Написао је више ТВ драма и филмских сценарија. Објавио књиге приповедака: „Бунар у тамној шуми“, „Записи о стварном и нестварном“, „Принц ватре“, „Сабране и нове приче“; романе: „Ходочасници неба и земље“, „Сан о љубави и смрти“ и „Кућа сећања и заборава“; књиге есеја: „Фрагменти из мрачних времена“, „Јесмо ли чудовишта“, „Светови у хаосу“. Заједно са Мирком Ковачем објавио „Књигу писама 1992–1995.“

Приповетке и романи су између осталих добили награде: Младости, „Милан Ракић“, БИГЗ-ову и Просветину награду за књигу године, као и Андрићеву награду. Добитник је Нинове награде за роман „Кућа сећања и заборава“ 2014. године. Књиге су му преведене на шведски, француски, пољски, мађарски, италијански, албански, есперанто, македонски, словеначки, објављене у Хрватској, а приповетке се налазе у двадесетак антологија.

Као драматург, косценариста или сценариста радио је и на филмовима: „Окупација у 26 слика“, „Пад Италије“, „Ко то тамо пева“, „Буре барута“ (награда критике у Венецији, награда Феликс за најбољи европски филм године), „Посебан третман“ (награда у Кану), „Павиљон 6“, „Сан зимске ноћи“ (Гран при филмског фестивала у Сан Себастијану), „Оптимисти“ (Гран при у Ваљадоиду и Женеви).